Godišnjica Nikole Čupića

ЗПРАЗИОВЕРИЦЕ и злочини 195

авина = == = - пати све би - = пити пират што ~ — НЕ —=—

је то главни задатак овога рада. Поменућемо само толико, да ми овде имамо посла с једним случајем, који стоји на гранипи између тако званог лудила у двоје (Тоде а деих) и злочина у двоје (сте 4 Фецх), са случајем, о који се тако рећи отимље психопатологија са казненим законом,“ и који бисмо, кад би о томе имали да пресудимо, мирне савести упутили првој. А ако би се ово наше гледиште усвојило, онда се ни Василије не би могао осудити за злочин, јер њега у целом његовом делању и нема. Још је стари Разготе; (Пез ]018 репајев. Рагз 1790. 1 21) рекао: „Џ п ех1ађе рошћ де сте 13 оп # та роп еха86 шпе роботе сетфагпе де (е соттеште,“ а ничим се из ове брижљиве истраге не да доказати, да је Василије имао намеру да над поднаредником Илијом изврши 3лочин, Он је, као што се јасно види, био просто оруђе болесне поднаредникове маште. Сам поднаредник Илија чедо је наслеђених патодошких особина својих предака, прилика у којима је живео и празноверица, које је, што-но реч, с мајчиним млеком посисао. Те празноверице, као што смо у самом почетку нагласили, кипте у нашем народу. Ми смо се на овој једној задржали више с тога, што је она дала повода, да се судови њоме озбиљно баве. Међу тим је врло вероватно, да ће друге у скоро пред њих такође доћи. еелети би било, да се оне онда проуче с озбиљношћу и преданошћу, коју заслужују као један од најглавнијих делова дутевнога блага и душевне имовине нашега народа. Статистика нас учи, да су девет десетина нашег становништва неписмене, а да је само једна десетина писмена. Интелектуална статистика — кад би ова могла да се изради — показала би нам, да деведесет и осам процената нашега народа живе у празноверицама и од њих, а једва два процента ако знају и верују. Није ли већ крајње време, да се 13•