Godišnjica Nikole Čupića

19«% ПРАНОВЕРИЦЕ. По сло:рин

3 Види Новаковића Ст. Село. из дела Народ и земља у старој српској држави (Тлас ХХГУ Српске Краљ. Акај.) Београд 1891. стр. Е7 и ча. 142 Душанова законика, по коме село низ да плаћа вражду за вађење иртваца—вамсира из гробоза ш навод у Ралкеа Л1. Србија и Турска у ХГХ веку (превео Ст. Новаковић) Београд 1892. стр. 45 пи Ранфтову књижицу Ттаста« тол дет Зсћтаеп опа Капеп дег Тофееп 1п Отађего, Гећрг1а 1734.

5 У Милићевића М. Ђ. Краљевини Србији. Ђ. Нови крајева. Београд 1884. стр. 156. У овом извештају нха још врло важних података, ва којима се ми овде на жалост не можемо задржавати.

да остазе крајеве видети о овим празноверицама: Сеоска осуда на смрт новога вукодлака и Требињски суд м тришћ. вештице у Низу приповедака Вука Врчевића (панчевачко издање). У Искричама из сеоцког живота, које су на крају ове књиге, има на стр. 331—+32 ово место, које не могу пропустити, а да с његове јаспости и краткоће не наведем. „Позваше ме зором новосељани, говори свештеник и закумише ме да с њима идем у сеоцко гробље. Кажу ми, да се пок. Ј. М. потенчио ин да ноћу излази из гроба. „ођосмо пред црквом. кад ли свак, ко пушку носи, на окуп. Свак жив од страха умро. Приправиди трнов кодац и при њему црног угича привезадн. Пођосмо у гробље. Ставих петрахиљ. Очнтах внаскрену модитву — па прекадих гроб, а онн навалише откопавати све

предијеша. Дигоше и прекдопницу кад ли збиља! не бијаше се још покојник лочео распадати но се надуо као кабао а оба ока јуљио. Узеше колац и прободоше га, а вад њим заклаше угича, едише га с крвљу угича, па опет плочама преклопише и земљом "риаше. Сипови пок. Јокана платише и наредише, да га данас на гурђију споменем и тако да га од гријехова ослободим. —

За тим видети Јоакима Вушћа Путешествје по Србти, где сац погрешно мисли (стр. 356) да су Срби сујеверија и обичај од рака попримали. Раније (стр. 180—188) он казује, како је у мав. исури (на Морави) приповедао неки калуђер Герасим из ман. Деза, да су у једном селу близу Новог Пазара људи ископали ванра и тукди га гдоговим коцем. На питања и задиркивања Вујива прича отац Герасим, да је сам у свом животу видео вампира. ада су га ископали, вели он, био је нераствореп, очи био избечио, је искезио и стиснуте имао... Ноћом је ишао по селу, људе плао и давио, пак јоште сувише ишао је к његовој кући, пак је с говом женом спавао,. Када су га били откопади то онда узеде ' Ставра глогов кодац пак му с њим растави зубе, после узеде тицу чеснога древа, метну му је у зубе и по чеснохм древу ули