Godišnjica Nikole Čupića

206 ПРАЗНОВЕРИЦЕ НО злочини

ара а рана ни па на Ила паириннанињ длаци ћ а а —— — и лан

га стрпају у једлу ступу, да је добро зачеџе, па да је пусте низ реку. То учине, џа се овда дигну у свет... У парош опет неку 10смевши, опи сврате у једну касанницу да купе или поншту мало хмеса. Кад тамо, на њихово велико изненађење, касапив сече месо на њиховој ступи. Забезекнути упитају од куда му она, на што им оп још изневађенијн (јер му се једном приликом при сечсњу меса просудо бааго из ње) исприча, како су је рибари ухватили једпог давна у води и донели му је место рибе. Пера касаџин, који је био нознат као врло добар (и батли) човек, понуди им да им благо врати. Ни по што. Позове их к себи да живе код њега и његове домаћице као њихови родитељи. Једва пристану, али се већ после два дана дитну да иду у свет. Тада их Пера једва примора, да собом понесу на пут бар једџу погачу (јер поваца пивако нису хтели да узму), а жени нареди, да у ногачу намеси дуката, колико год могне стати. Тек што су измакди из града, старад и баба наиђу на неке чобанс, који су баш тада вадиан из пепела врућу проју. Како им се проја приједа. понуде чобане да тргине с њима проју за погачу. што ов:, разуме се, радо учине. Џошто су стари већ отишли, чобани разаоме погачу, а из ње суву дукати. -- Ково чудо! узвикну сви у глас. Ово ћемо баш да носимо газда Пери (касавину, јер су то бнап његови чобани) и да му причамо о старцу и баби'!...

13 Гђца Кат. П. Јовићева ученица ШП! разр. учит. школе у Нишу прича, да јој је пре десет година вазивала њена баба из „Лесковца, како јој се једве ноћи јакио светац у виду Турчина на бедом коњу и казао јој да подигле пдочу пред кућним вратима и ушме бааго, које се ту налази. Светац јој се три пут јављао. Кад је она тај свој сав саопштила своме оцу, одговорио јој је он: „Ти ниси требала да ми то јављаш, већ си требала да узмеш два близанца и принесеш их на курбан (жртву) Богу, и онда да пночнеш копати, па ако се јави пламен, кад трећи шут будаком удариш, овда је знак да ту има новаца. Тада ди се јавиле разне пајстрашније животиње и коло нечастивих би иградо и тебе би звали, али бин ти требала да ћутишп и да даље копаш. Баба је рекла јот, да се све ово ради у глуво доба ноћи, јер опда не певају џетли те не растерују ђаволе('), који помажу човеку при копању блага. ПЦ у овим крајевима се верује, дз од ископаних новаца треба прво нешто поклонити цркви, па теб онда да се почну трошити и то најпре за со, која ће се у кућу донети.

19 Оца му је уз то говорила и да има нека вода, којом кад се нопрска девојка или жена хоће онда за оним, који је попрска