Godišnjica Nikole Čupića

~"

ПРАЗНОВЕРИЦЕ НО ЗЛОЧИНИ 20

|

жељкино (корњачино) гнездо, па га, пошто она из њега изађе, оградвти малом оградицом. Кад она ири враћању примети, да у њ не може да уђе, она иде и тражи једну травчицу. Донесе је у устима, дирне њоме оградицу, и ова онда пада. Та травчица је Расковник. Онај, који хоће да је лима, треба да пази на покрете жељкине, и да јој ту травчицу ишчупа из уста, пошто буде отворида ограду. С њом ће наћи закопано благо и све затворе, у којима се оно надази, отворити. Ова се трава назива у Босни Јлатицом, а негде И Вречником. Исто се значење п иста моћ придаје у Херцеговини (по г. архим. Дучићу) семену од папрати. У топличком округу се ова трава зове Самотворка (ваљда Самоотворка). Једноме сељаку, који је копао благо у околини Власотинаца и који своје казивање потврђује клетвом(!) грмнуо је неки глас из пећине, из које је већ био ископао новац, кад је с овим пошао: „Паре можеш изнети само онда, кад будеш донео Самотворку траву, — иначе не'“ То му је понављао и доцвије. „Ади за бадава,“ завртује овај недаћник, „сва_ кога, кога сам срео и видео, питао сам, да ди зна што о Самдтворци трави, али ми нико не умеде ни речи казати.“ У Прокупљу и окодини ова се травка као и у старим српским крајевима зове Расковник, и до ње се (по Св. Ворђевићу ђ. нишке уч. школе) д0дази на исти начин као и по причању г,г. Гдишића и Милићевића. данимљиво је међу тим приметити, да се и у Музеусовој помињатој причи »Усћастагађег“ (коџач блага) травка, која нгра исту улогу, зове пемачки истим иди бар врао сличним именом „Зрг1: миг2е1“. 16 „Врачарн и гатари који пророкују шта ће бити, констатује г. Мидићевић — |. сб. стр. 76 — сриметно се умноже, кад неко неспокојство обузме духове у народу. То се потврђује чак и извесним појавама из првих дана нашега државног живота у овом столећу. Поред осталог видети и један извештај кнезу Мидошу од 22. и 30. новембра 13:27. год. Ж 715. и 296. који се чува у архиви некадашње Народне Канцеларије.

17 Прича постоји о некаквом Пери касацину. Јанко Весединовић ће је испричати у скоро како он то већ уме. Ми овде бедежимо за потврду горњега само њен скелет. Старац и баба нека имали су у своме подруму уштеђено читаво благо. У дубокој већ старости они се реше да га троше. Н старац сиђе у подрум да узме суму, која му је у том тренутку требала. Кад му се принакао, онда му је некакав невидовни глас узвикнуо: „Не дирај. То није твоје. То је благо Џере касапина.“ Други пут он сиђе у истој намери са женом. Исти гдас. Реше се да не троше бдаго већ да