Godišnjica Nikole Čupića

" ПРАЗНОВЕРИЦЕ НО ЗЛОЧИНИ 205

аи 255 Пе пр

жељкино (борњачино) гнездо, па га, пошто она из њега изађе, оградити мадом оградицом. Кад она при враћању примети, да у њ не може да уђе, она иде и тражи једну травчицу. Довесе је у устима, дирне њоме оградицу, и ова онда пада. Та травчица је Расковник. Онај, који хоћв да је има, треба да пази на покрете жељкиве, и да јој ту травчицу ишчуна из уста, пошто буде отворила ограду. С њом ће наћи заколано благо и све затворе, у којима се оно нааази, отворити. Ова се трава назива у Босни Златицом, а негде и Вречником. Исто се значење и иста моћ придаје у Херцеговини (по г. архим. Дучићу) семену од папрати. У топдичком округу се ова трава зове Самотворка (ваљда Самоотворка). Једноме сељаку, који је копао благо у околини Власотинаца и који своје казивање потврђује клетвом(!) грмнуо је неки глас из пећине, из које је већ био ископао новац, кад је с овим пошао: „Паре можеш изнети само онда, кад будеш донео Самотворку траву, — иначе не: То му је понављао и доцвије. » Али за бадава,“ завртшује овај недаћник, „свакога, кога сам срео н видео, питао сам, да ли зна што о Самотворци трави, ади ми нико не умеде ни речи казати.“ У Прокупљу и околини ова се трава као н у старим српским крајевима зове Расковњик, ни до ње се (по Св. Ђорђевићу ђ. нишке уч. школе) додази на исти начин као и по причању г.г. Глишића и Милићевића. Занимљиво је међу тим приметити, да се и у Музеусовој помињатој причи „Усћахргађег“ (копач блага) триавка, која игра исту улогу, зове пемачки истим иди бар врдо сличним именом „Зрг12миг7е1“, 16 „Врачари и гатари који пророкују шта ће битни, констатује г. Милићевић — |. с. стр. 76 — приметно се умноже, кад неко неспокојство обузме духове у народу. То се потврђује чак и извесним нојавама из првих дана нашега државног живота у овом стодећу. Поред осталог видети и један извештај кнезу Мидошу од 22. и 30. новембра 18527. год. МУ 715. и 796. који се чува у архиви некадашње Народне Канцеларије.

17 Прича постоји о некаквом Лери касацину. Јанко Веселиновић ће је испричати у скоро како он то већ уме. Ми овде беаежимо за потврду горњега само њен скелет. Старац и баба нека имали су у своме подруму уштеђено читаво бааго. У дубокој већ старости ови се реше да га троше. И старац сиђе у подрум да узме суму, која му је у том тренутку требала. Кад му се примакао, онда му је некакав невидовни глас узвиквуо: „Не дирај. То није твоје. То је бдаго Пере касапина.“ Други пут он сиђе у истој намери са женом. Исти гдас. Реше се да не троше благо већ да