Godišnjica Nikole Čupića

ЏРИЛОШЦИ 2911

адотђеп. Пет Аус ират 25: да“ пас! т дег 5еМасм ипа Васећтив 28: пит зет теаћетт (тор хосАј стротао 5.) иђе ез ђе; Ртодтотиз ћегур, Ме 763 у. 24. Пет Мате аез зетфаасћеп Атстацрат 25! теза.“

Но немачки тај писац не помиње, да и Никита Хонсви, који је писао своју историју после Кипама, Бакхина (с војим се у битци на Тари сувобио и мејдан делио грчки дар Манојло) назива Архижупавом, премда најновији немачки писци кажу н тврде, да Никита пишући своју историју није знао за дело Кинамово (в. Кагд Ктитђасћег (тезећасмее дет Вугатитавсћеп Глбетафит, Матсћеп 1891. стр. 83 — 96. К. Грот помињући место оно на стр. 110 Кпнамове Историје, где се Бакхин Архижупаном назива, примећује на стр. 166 у ноти 4.: „Никита, же Хонсви (стр. 122) очевидно заимствовалђ 2то из тогоже источника, что пи Киннамђ.“

Но црпао Никита вести о боју на Тари и двобоју Грк- Манојла с Бавхином у том боју год. 1150 у зиму из којег му драго извора, свакојако има право старији и од Кинама и од Никите Тодор Продром, ритор и појета цариградски, који каже да је Бакхин био „краљев војсковођа“ а не српски Архижупан, као што погрешно стоји и у Кинамовој и у Никатиној историји.

Но питање је: чији је војсковођа био тај Бакхин, грдосија од човека, да ли српскога Архижупана који је тада био Урош И, син Уроша [, а брат Белуша, бана и Палагина угарскога и Јелене угарске краљице, која је била за Белом 1 слепим. краљем угарсвим (1181—1141 г.) или пак краља угарскога, Гејзе П, сина Белина и Јеленина, јер је и угарска војска учествовала у битци на Тари

14"