Godišnjica Nikole Čupića

ПРИЛОШЦНИ 219

на путу у Јерусалим, доспео до Јерусалима и поБлонио се гробу господњу и вратио се отуд у своје отачаство; и Бад: Еоје године и којег дана у гоДини и где се преставио он“

У поменутом спису од 24. септ. 1286. помиње старац Давид своје наследнике и прејамнивке „ЉЛетгеаез ећ зиссеззотез“ но ко су били ти наследници Дмитра жупана (старца Давида) и да ли је збиља родио он внеза Вратислава, а Вратислав кнеза, Вратка, оца кнегиње Милице, супружнице Бнеза Лазара, а матере првога великога деспота, српског, Стефана Високога, то пошто о том боље сведоџбе од српсвих родослова немамо, не можемо рећи, ни да је жупан Дмитар имао сина по имену Вратислава внеза, ни да није имао и да се син његов није звао тако, већ друкчије.

О том дакле нећу овде ни да говорим, и то тим мање, што се мене овде у овој расправици не тиче Кнегиња Мидица већ само Давид и Давидовифа. У родословном оном Костуру српске господе, што је Константин философ уврстио у живот СтеФана Лазаревића каже се само, да је Вукан велики енез родио сина, жупана Дмитра (нареченога, у иночком образу Давид) а дДмитар Вратислава кнеза. Но у засебним нешто проширеним српским родословима Баже се и то, да је тај жупан Дмитар или инок Давид „саздао цреву на Лиму „ењ мвегћ броДаревв“ -— „црљковњ скетаго олеменја при руб Лимћ ењ ићств Бродаревђ од Боснћ додао је писац Барловачког родослова (Шаф. лет. стр. 60.).

Из натписа у цркви Морачкој зна се, да је цреву ту саградио Стефан, син великога кнеза Вука или Вукапа (а не сам Вукан, као што се