Godišnjica Nikole Čupića

220) ПРИЛОМЦИ

каже у троношком родослову на два места (в. Гласника ЕЊ. У стр. 53 и 60). И збор српских епископа, игумана и инока у манастиру Морачи питући под !. дец. 1654. писмо римском папи помиње у том писму „Ккрамекскос 27дДанје КЋ србсућа темлн, велнкал црква, 70О6ОМЋ Мората. храмћ успента пресвете вогороднце. Сло Бо црковњ сђада н оукоасн БалгОТСтнкњи крдањ (510) Стефанљ Вађкапокић, вноџкњ светаго н мпротохнежо крала (5:с) Снмсена срђескаго, нхже Бо но дњињећ их светла телеса мно гл Мора нспоџдрмотђ н нсублеих педојжимђ подмотћ (аге ХХУ 180). Па као што је један брат (Стефан кнез) садио цркву п манастир Морачу, тако је други г, жупан Димитрије саградио богојављенску цри мапастир у Полимљу: но свети сљхдл црњ· при рбјћ Лим вљ мкстћ Бродарекњ пише у ослову, који је Рус Григоровић у Очерку путетвија, 1 изд. стр. 07 приопштио. И у Спом. Ш. . Кр. Академије стр. 103. зове се жупан Дмисвети Давид. У писму писаном руском цару Тодору Ивааћу ово 1587 г. помињу милешевачки калуђери у њиховом манастиру лочива први Архијепи1 српски, светитељ Сава и два краља српска „дислав и Давид (Сношена с Востокомљ 1. 182.) Исто то кажу исти калуђери у молбеници пиу] око 1653, „что вђ ихђ монастпрћ моци Саввм почиваотђ и евлтна и многоцђлебнла и двухђ ведикихљ крален: Владислава и Аа;, дђтен сероскаго цара Стефана и племаниковђ тодобнаго Саввн (в. Прибавленје кљ творенјамђ Огецљ за г. 1891. ч. 45 стр. 504.. Но како когли старци милешевачки рећи и написати ово