Godišnjica Nikole Čupića

ПРИЛОШЦИ 237

= – о —– -– Бо метан, њиви папи === ——_—_—_ — = И ШГГШЕ по ои а љљааљ_љвии = = = —

Но да оставимо г. Архимандрита Дучића на страну, па да се вратимо 6 предговору оном Требињскога Поменика. Који је исти господин прпопштио у поменутом раду свом. У Том предговору поменуо је неви нама по имснву непознати калуђер или дијак требињски из ХУП или рецимо из ХУ1 или чак из ХУ вева, да је цреву требињску подигао Цар Константин с магером Јеленом и да је исту цркву после обновио српски краљ Милутин.

Непознатом писду тога предговора или записа лако је било „по предању написати да је пркву требињску саградио Цар Константин у 17, а обновио краљ Милутин у ХПП иди ХТУ веку, али нама синовима ХТХ века, који је већ на измаку, мало теже пада, да томе без сваких других доказа просто на ррч непознатог нам писца верујемо, да узмемо, ла је истина или да је близу истине, што каже небо из ХУП или ХУ века о чину, који се збио у ТУ или ХГУ веку.

Што се „тиче сказанија, да је цреву требињсву подигао из темеља Цар Константин то нећу о том ни да говорим но што се краља Милутина, и оног помена у поменутом запису о обнови цркве требињске истим краљем тиче, напоменућу само то, ла се у животу истога Браља (у издању Даничићеву од стр. 131 до 138) и у срисвим летописима, помињу многе цркве и манастири које је краљ Милутин, које у грчкој и словенској, које у срлској земљи ово из темеља подигао, ово обновио, па се нигде не помиње, да је краљ Милутин обновио ту „прастару“ и најстарију цркву у Требињу.

Из хрисовуља истога краља Милутина и Ар: хијепископа срнскога Никодима знамо места епископом и игуманом српским и ту се помињу игу-