Godišnjica Nikole Čupića

242 БЕЛЕШКЕ НО БЕЛЕШЧИПЕ

= ППБ "П |ђ|_____|______-__-----м == – ====_===т= ===

ћује нас да мислимо да је постала најраније негде у ХУШ-ом веку. Нека се још зна и има на уму и ово двоје: а.) да у Вука значи само подеран војник, а у садашњем живом говору значи одрпаница у опште; 6.) да се с десне стране Саве много ређе чује. И онда ће бити врло вероватна. белешка, у једној историској анегдоти у Уогоштеајепот пазкот Ккаепаати за 1845 г. — Данпчић за њу јамачо пије знао — да су се „адрацовци звали у нашим земљама у старо време Тренкови пандури, посли су Фрајвори вод нас ово име задобили.“ И онда неће бити да су тако названи били по оделу; јер су Тренкови павдури — као и у опште оружани момци хрватске и славонске господе, Који су се такође звали пандури — били обучени у пародно одело, које није било горе од обичнога народнога одела. Али вад се зна каке су ужасе чинили Тренкови пандури у зустриском рату за наслество у Шлезији и Баварској, и како су свуда на зао глас били изашли, онда им је оно име могло доћи пре од тога Каки су били и како су се владали. Данич. вели: „Насгавава ради и ради првога а тешко је признати да је постањем (ова, реч) у свези са драпати, како се мисли, него ће бати од нем. ћадегзе Али је мучно извесги је и од те немачке 1. Ма ако су Тренкови пандури, према ономе су чинили, били названи а'тосез (талијан. а(госе), , је, чини ми се, лакше од ове речи подсмеви народном етимологијом, а с алузијом и на ол драцати се, могла постати ова реч (атроче, уповче). —

Биљег. „Село у Србији у округу топличвом, у добричком.... Мјештапи сада говоре источним