Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 243

па љетне

говором, али им је мјесту име по јужном говору.“ Таво Даничић у академ. Кјестк-у. Ово би значило: или да су садашњи мештани некада били ијекавци, или да је то село засновала нека колонија ијекавска, која после некуд отишла, а селу име оставила. Ни једно није вероватно. Прво: у свој оној околини, на далеко око онога села, није се никад говорило ијекавски, јер је то зона чистог екавизма. Друго: кака колонија, ијекавска, на оном месту била би права, загопетка ; јер јој онуда никако није могао бити пут и јер би бар какога трага оставила. Међу тим мештани не разумеју имена свога села (и ако се по њему зове и брдо онде, чувено с добрих винограда, биљешко брдо, и мало, слано, језерце под брдом биљешко језеро); и кад сам им ја вазао, да то може значити белег (они акцентују друго е), чудили су се. И, како су скоро сва села по Добрачу, осим оних под самим Јастрепцем, новијега порекла; и како су Арнаути, господари земље, насељавали ту људе већином из врањскога, пиротсвога и нишкога овруга — по традицији самих данашњих Добричана — лако може бити, да, је и ово име овом селу Бака арнаутска реч.

Геџа. У Вукову речн. има само геџав = гугегсаги с, ризшШиз. А у академиском, Даничићеву: геџа == стармали, патуљак. У том значењу сам и ја вазда знао ту реч и слушао је у крајевима, где се добро српски говори. Али ова реч може да послужи као добар пример, колико и везналице језива могу да утичу на стварање језика. У новије време из Београда и од оне публицистичке литсратуре, која је угушила скоро сву осталу књижевну радњу, дато је овој речи значење: сељак, човек из

16"