Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ Н БЕЛЕШЧИЦЕ 251

о — аи == — =-== и 1

Ну јесу ди ове речи добро награђене% Ја не знам шта би им се могло замерити. Особина већ има у народном говору, а реч својство имају Ењижевни језици свију југоисточних Словена. И данашњи књижевни језик наш већ првих дана својих имао је качество (== Баввоћа) и својство.

И вад је тако, ја мислим да све три оне речи могу остати и треба да остану у књижевном језику, ади свака у својој служби. А то је:

1. Каквоћа је реч, у којој су скупљени сви одговори, који се могу дата на питање какав. А овом речју пита се поглавито и вазда за ступањ величине иди интензивности оних знакова, (или онога знака) неке ствари, по којима та ствар има своју практичку вредност или значај. Каквоћа, дакле, неке ствари — то је један или више њених карактерних знакова, о којима се пита.

а. Својство је свави карактерни знак неке ствари, било да се за тај знак пита или не пита, било да он има практичне вредности или не, било да тај знак има само та ствар или да га имају и друге.

3. Особина је сваки карактерни знак неке ствари, којим се та ствар разликује од свију друтих ствари.

По каквоћи се ствари не описују потпуно и тачно; по својствима се описују тачно и одређено; по особинама се издвајају од свих других ствари.

У народном говору Зпачи, пстина, особина, (као и: осопштипа): засебна. својина, оно што у заједничкој имовинској својини ипак припада само једном дицу. Али то значење не смета овој речи, да се употребљава и за оно шго овде рекох — да јој се значење рашири. —