Godišnjica Nikole Čupića

250 БРЛЕШКЕ НО БЕЛЕШЧИЦЕ

квоћа и особина. Он је, дакле, мислио: да све три горње речи значе једно исто; да прва не ваља; и да од преостаде две треба изабрати једну коју му драго. Ипак се све три оне речи и данас употрсбљавају у књижевном говору, само што се онеу том говору — особито обичном, лаком, свакидашњем — грдно мешају. Томе мешању припомаже можда и то, што једни мисле онако као и онај горе поменути млађи књижевник, други опет да каљвоћа није народна и подесна, а трећи да ни особина пије најзгоднија реч. Ипак је ова последња реч најчешћа и најпопуларнија. Али ко је имао прилике да при озбиљном књижевном раду раскршта с тим речима, тај је могао увидети, да те три речи нису једно исто, већ да су синоними, који се могу употребити свакп на нарочиту службу. Занимљиво је, да се у неписменом говору ове речи мање мешају. Пико на пр. неће рећи: не тражим кодикоћу, већ својство (или: особину) — место: ваквоћу. Или: побројте ми све каквоће ове ствари — место: својства. То је јамачно за то, што је у неписменом говору мање страха од пуританизма или од моде, те је тај говор слободнији и за то природнији. Пре свега да кажем, да ни једна од оне три > „народна,“ т. ј. ни једне није сковао арод. укову речнику не налази се ни каквоћа во, а, особина тамо значи сасвим нешто

у свим данашњим књижевним јенцима има,

, оно што значи каквоћа по за оно што јетво, а неки имају речи и за оно што Митреба да значи особина.