Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 259

јако АЕ

Таво и у старој дубровачкој књижевности:

Присвитла госпође, тако ми живота, кад ти ван пође, оста град сирота; оста град како пуст. Не мних ја сам овој, од мнозих ну (него) сам уст чул ово слуга твој. (Ш. Менчетић.)

И ови лис примите за милос и љубав, и сви ми простите, ако вам ниесам прав; с моје добре воље ну (али) није дипсало, да се пише боље нер се је писало ну [негој мојој утанци друм заприе слаба моћ, да овојзи пјесанци ние моћ на врх доћ.

• (М. Ветраниђ).

Од 10—12 година ну се и у новом нашем књижевном језику страшно осидило и хоће да, значи само: аљи. Ово друго је погрешка, а оно прво је зло. Јер у данашњем живом народном говору ну се чује само вао усклик; и то га, како вели Вук, „додају Херцеговци у говору код гдјекојијех ријечи, на пр. Ну јадан човјече! Ну тако ти Бога!“ ит.д.

Дакле: или—или : Или оставимо ну, па пишимо свуда али и него (но), аво хоћемо да нам је књижевни говор што ближи и разумљивији говорном; иди пишимо ну и место алш и место него, ако хоћемо ипав да га уведемо и у данашњи књижевни говор.

Парница. Туђинска реч процес (ргосеззив) значи, истина, и парница; али не знам ком је српском ењижевнику пало прво на памет, и од куд, да срнском парницом замени процес свуда и на сваком месту. И како је неко пре двадесет и неколико го-

11"