Godišnjica Nikole Čupića
- о – = = == -— и ~
Змије једев, пијавице пијев; Отеше ми се, мајке, ти мили животи,“ “ Па му мајка њему говорила: „Што не даваш тоје пусто благо, Да не би л се с благо откупија '“ „»„дДавам, мајке, но нико не гледа, Но ми искав ђогу од мегдана;
А ја, мајке, ђогу си не давам Главу давам, а ђогу не давам.
Но се врати, моја стара мајке, Но се врати на моји дворови,
Па удегни у тамни јарови,
Па изведи ђогу од мегдана,
Па му стегни двапаест колани, Тринаесту ибришим-канију
Од црвену свилу препредену,
Што ми брани ђогу од Еолани; Назоби га с бедију пшеницу,
И свежи му поле под тервију, Па га изведи у ниједно доба,'
Па га сведи на то равно поље, Ца му кажи сал > јунак Буде је Мене ће ме ђога брго нађе.“ “ Тако мајка њега послушала: Сведе ђогу у то равно поље,
— Па му каза сал јунак куде је. Кад се пружи ђога преко равна поља, Како звезда преко ведро небо. Кад отиде у Босама града,
Све калдрме беше истурија.
ове су Турке страву потфатиди, Никој не сме ђогу да уфати.
' У ниједно доба = у глухо доба. 3 Сад (садт) = само.