Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШЕЕ И БЕЛЕШЛЧИЦЕ 275

= зе = па инв таи ~ о ниво и

„Браћо моја тридесет момака, „Ајде, браћо, да идемо и ми,

Да идемо под Јердељу граду, „Да носимо сваке трговине.“ | Ту пођоше тридесет момака, Окренуше шајку низ Дунаво, Уфатише уз воду Маришу,' Јотидоше под Јердељу града

Ју суботу у очи недељу.

Кад у јутро недеља ми свану, Јотуд ране седам девојака,

Све је седам од седам сокака, . Да завате воду на Маришу.

Таг устаде Будимлија Јова,

Те дарива седам девојака,

Свакој даде јасно огледало: „Богом сестре јердељске госпође, Глас"те мене по Јердељу града“! Отидоше седам девојака, Закликташе танко гласовито:

» О, девојке, сада испрошене,

И, невесте, скоро доведене,

Јод како је Јердељ постануо, Није љлешаце трговина дошла,

Ни виђасмо лепшега трговца

К'о што данас ју свету недељу.“ Ја то слуша Јаночкиња Јана, Она слуша са високе куле, „Десно рувом загрлила бана,

' Певач је бистрином својом схватио и јасније представио овај пут во што је у изворној песми. И да се не зна од вуд је мој певач ову песму наупио, могло би се некад по овим стиховима п0мислити, да је његова песма потекла из старијега, јаснијега, извора но што је онај у Вукову зборнику.

18•