Godišnjica Nikole Čupića

274 БЕЛЕШКЕ И О БЕЛЕШЧИЦЕ „дДигни, Боже, Јову од Будима, Ја не дигни бана од Јер деља !“ Бог не слуша госпође девојке, Већ он чини што је њему драго Диже бана, а не диже Јову. Бане скупи господу сватови,

Па он оде здраво у Јаноку; одраво оде, а здраво се враћа. Кад су биди прем Будима 6'јела, Стаде Јана, те гдеда Будима, Будим гледа, а грозне сузе рони: „Е, Будиме, жалости велика, Нисам рекла да те тебе шрођем, Већ сам рекла да у тебе дођем И ја млада да по тебе шећем, Ја да љубим Будимлију Јову.“ То од свати нико ш не чуо,

До сам главе бане од Јердеља; Па беседи баме од Јердеља: „Ајде, Јано, не жали Будима, Још је лепши Јердељ од Будима, Ја красниј је бане од Јована.“ Оде бане, одведе си Јану.

По то време три године трође, Предиже се Будимлија Јова,

Па се куне међу трговцима: „Браћо моја, будимски трговци, Ја се, браћо, оженити нећу,

Кад је моја одведена Јана.“

Па он купи сваку трговину, Понајвише сјајна огледала,

И начини једну шајку лађу, Коју возе тридесет везала,

Те повика тридесет момака: