Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ НО БЕЛЕШЧИЦЕ 279

Него с тобом слатку медевију,' Медевију из златни кондири.“ Врати се бане, отиде си Јана. Кад су биљи пред Будима 6'јела, Ту су они из шајку изилила, Те дарива сваком по девојку, Сваком момку по девојку даде, Њему врасна Јаночкиња Јана. Те је венча себи за љубицу, Велико је весеље чинија, | Од дан до дан читави месеци. Не би чедо за годину дана, Па му роди мушко и девојку.

Прсти од руке. У своје време Фоклористе су особито радо свупљали народне приче о постанку појединих делова и облика људскога тела. Ја знам такву једну причу српеву о прстима на руци, „коју сам још у детињству слушао од своје. тетке, рођене у Бијелом Пољу у Ст. Србији. Кад сам једном био огладнео и хтео да ручам не чекајући оца, да дође, она ме је узела за руку и испричала ово:

— Ово. вели, — показујући ми палад на мојој руци — био бабо, па отишао у чаршију (одвојивши ми при том палац од осталих прстију). А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови. Овај први (кажипут) — веди —- огладнео. па реко браћи: хајде да ручамо! Овај други (велики прст) рекао:

' У Вуковој лесми стоји: малвасију. Певач ту реч, не знајући шта значи, јер је нема у његову крају, није добро упамтио: али, сећајући се добро њених крајњих гласова, н променивши је с речју медовина, начинио је нову реч: медевија. Кад га упитах шта је то, он се збуни. — Да пе зовете ви тако оно, што се у нас каже медовина, упитах њега и оне који га са мном слушаху. — Не, одеоворише ми; и у нас се каже медовина.