Godišnjica Nikole Čupića

282 БЕЛЕШЧЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ

о == | -– у НЕ

довазао — а држим да неће моћи ни доказати опет је мода учинила своје и утецај (Бао и подобам) брижљиво пише и последњи политички ефемерни дистић, у ком иначе често има више језичних погрешака но редова у ступцу. Џишу утецај и они који боље пишу, али још нико не пише: истецати, отецати потецати, претецати, притецати, протецати и т. д. и ако су и ове речи од корена тек. У народном говору у области источнога говора свуда, се чује: истицати, отицати, утицати и т. д. (и у бугарском језику —- тичем), а тако су те речи забсележене и у Вукову речнику за оба друга говора осим јужнога, у ком је: истјецати отјецати ит. Д. Само је једна реч овога корена забележена у Вука друкчије утециште: "Јер овамо т' утецишта нема Ади, пошто Вук код те речи бележа да је из Црне Горе. у којој се говори јужним говором, ја држим да је она у њега погрешно тако записана место утјецилитеНу може бити да реч утицај и није начињена од корена тек, већ од корена ток, од кога су и: тицати, спотицати се, и т. д., где не може бити говора о дијалектичким разликама. И мени се, од кад сам запазио ту реч у српској књизи, све и чинило да она долази у групу речи које су постале од Тек. Тако ми се чинило и да јасније исказује оно, што су пре исказивали влијаније и уплив и да је самосталнија од њих према немачком еп изз-у. можда мислио и сам њен творац, који чини неће бити нико други до пок. М. Ракић. Све ини да је он њу први и увео у Ењижевњегову преводу Дреперове Историје умнога „Јевропе (Београд 1871). има још неколико