Godišnjica Nikole Čupića

284 БЕЛЕШКЕ ПЦ БЕЛЈЕШЧИЛЕ

на овубу из кршевите клисуре. Лево од клисуре види се кршевита планинска маса Дрна Ријека, а за њом, као други спрат, подиже се вис Рожај. На „десно је гора ·Бурђевица. А право над клисуром, на дадеко, надвишујући све друге планине, стоји повривен снегом леб, под којим је град Пећ. Кад су се спустили Кк Ибру и пребродили га, ишли су најпре кроз густу шуму; а Броз по сахата пред њима се указала величанствена маса кршева. То је Црна Ријека. Црвенкаста гранитна маса уздиже се скоро као зид усправно. У том је граниту црква. Уза саму стену прилепљен је ред ћедија са шест прозорчића, Боје онако беле окречене а, стиснуте уз мрку стену наликују на гнезда ластавичја. Ћелије те стоје на једном степену тога стеновитога зида. Према тој стени је друга планина покривена шумом, кроз коју иде пут. Према цркви на тој другој страни има као мала пољаница. Од те пољанице ка ћелијама води узак дрвени мост, који на оној страни издази на галерију, која је испред ћедија. СОдомите тај мостић и ћедије ће са својом црввом бити одвојене безданом од целога света. Црква је унутра у стени, само се олтар помаља с поља подувружним зидом, који стоји у једном реду с ћелијама: горе се види мали врст а на зиду су а! |тезео две иконе Св. Аранђела Михаила и Св. Петра Коришког. Кроз узак и таман отвор улази се у цећину, која је поширока и на једном месту врло висока. На једном месту у џећини има осредње гтлоћђење: ту је веле проживео свети испосник

је 70 година. Из ове прве пећине улази се

у, у којој је Св. Јанићије подигао цреву

анђелу Михаилу. Она је тако исто тамна и

, вао и прва. Од влаге је живопис на зиду