Godišnjica Nikole Čupića

БЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 291

ђеља (види: Кратки обзорђ собрана рукописећ вђ имп. публич. библиот. (. Петерб. 1885. стр. 42). — У поменутих 150 рукописа има их датованих на тридесет и цет. Али се размера измеђ' датованих и недатованих споменика ХЛУ. века не може одредити према овоме броју; јер се не може знати да ли је на оштећеним рувописима или одломцима било датума иди не. Сви датовани споменици ХЈУ века, осим једног-два с краја тога века, писани су на пергаменту. Од недатованих има их на хартији писаних само десет; али за њих све не знамо поуздано да су ХЛУ века. За 2—8 од њих напомиње Даничић да су „може бити“ ХТУ века; а већина од осталих, што су на хартији писани, оценио је да су ХГУ века још пре 60 год. П. Шафарик, те се за њих још више може рећи да су „може бити“ ХГУ века.

Формат рукописа ХГУ века не може се тачно за сад показати, јер су досадашњи описи тих рукописа ову страну њихову врло често зансмаривади. По оном пак, што у описима о том има, као да је најчешћи Формат четвртина.

И ако нас оволика Ењижевни преоставшина (150 рук.) најзнатнијег века старе српске државе управо растужује својом малином, ипав би то било големо историско благо, кад би све то била права, књижевна дела. Не. Него у тих 150 поменутих рукописа ово 120 су прости преписи, преписи дела старијих или посталих у том вебу. Међу овим преписима има од поневих дела врло много преписа, од понеких само по један. Таво: јеванђеља има око 40 — више од четвртине целога броја; а00стола 8; псалтира 8; минеја 7; триода 6; октоита 6; требника 3: часловца 2; осталит литургискихг књига,

19•