Godišnjica Nikole Čupića

296 БЕЛЕШКЕ Н БЕЛЕШЧИЦЕ

Така је и ова погрешка у Новаковићевој расправи Народне традиције и критичка историја (Отаџбина за 1880 г. стр. 395): „Ми не смемо сметнути с ума, да су се баш ови предели литили свога најбољег староседелачког насељења несрећним пресељавањем, које су с крајем ХУЦП и у првој поли ХУШ века извршила 4ва патријарха Чрнојевића.“ А зна се, да је од њих само један био Чрнојевић. Најзад така је погрешка и у преводу године са записа Радинова јеванђеља Бате 1Х стр. 126. Сам оригинални запис године врло је сметен: њ а". .50. н. н. сотнио венљдикго „ле.“ Ова овако записана година преведена је тамо са: 1308 г. Међу тим пре може бити ма која друга година но ова. А, претпоставивши да је оно „н. н. сотно“ само плеонастично понављање, које се понекад налази у старим рукописима, изашла би година 6800 иди 1292 по Хр., с којом би се годином слагао индикат 6, ако из онога „ле. избацимо .л., које је као број индикта бесмисдица. А могло би бити и да је масто „Н. н. сотно“ писац мислио да напише само:

„1.“, па, погрешивши и написавши „н. место 4. јог једнаког изговора ова два слова), учинио још другу погрешку, те додао још и реч „сотно“, ја му је већ од напред у глави брујала. И онда била то година 6810, или по Хр. 1302. С овом к годином слаже се индикат .Ее., а и од онога 2. у запису лавше је васпоставити индиват 15 но 65. ле: година 1292 или 1302; а наши историци ва пресуде с којом се од ових година боље слаже о у запису: „егн се крда радмнрн 2 рока њим)“ —