Godišnjica Nikole Čupića

ВЕЛЕШКЕ И БЕЛЕШЧИЦЕ 295

—— о и ~ пр шиењи аиш Баш ал адитивна мине: = = – и о

да је то штампарсва погрешка и пошто је полрави сам онај у чијем је делу. Таво н. пр. у мојој расправи о Сими Милутиновићу у Годишњици П на стр. 282 стоји: „Сима се родио у Сарајеву 5 октобра 1791“ — место: 3 октобра. Слагач је место 5 ставио слично му 3, а ја то не опазио. Те после десет година исправио сам ту погрешњу у Гласу ХТУ Срп. Ав. Наука. Али и после те исправке, и ако вели да зна за њу. један наш млађи писац, пишући о Милутиновићу, бори се прилично с том погрешвом причајући како је она и друге на _погрешку наводила и тТ. Д.

Ади има и таких погрешака, код којих је тешко погодити да ли су пишчеве, из неатости или незнања, или штампарске. Ну и оне могу бити тако исто штетне, и треба их, ако се само може, исправљати. Аво их том приликом назовемо штампарскима, баш ако многи знаци говоре и за што друго, ствар тиме не губи ништа, а добар књижевни тон често добија. Ја ћу овде и за ово навести неколико погрешака, опет по сећању, а не по избору; јер су неке од њих такве, да их, бар данас, свав лако као погрешке распознаје. Тако:

У мојој расправи о Бранку Радичевићу Глас П Срп. Ак. Наука стр. 17. у ноти спомиње се међу песницима Исидор Николић Србобрански, а треба: Србоградски... Да ли је то била моја или слагачева погрешка, не знам; али је свавојако била погрешка с неатости.

У Вувову Рјечнику има придично оваких п0грешака: „Ниш — Те Зеад, Мавза ш Бегреп“ (таво јесте сада, али онда није било тако); „Нови Пазар — Зеаде ипа Кезфапе 1п Зегћеп“ и т. д.