Godišnjica Nikole Čupića

КРОЗ КОСОВО 299

– о = -- — – –

—-== = - — По Е ПНЕ ЕШ РЕШЕ

река пробија између Шара и Црне Горе, те се ове планине више и не виђаху. То су џинови, којима мали створови и не виде главе!

да непун час већ је влак дојурио у Елес-хан, 8 одатле за други час у Качаник. Страшно! Не знате шта је страшније, да ли качаничка клисура са својом природом, или Старина Новак са својим намргођеним лицем и калпаком, пуним туге и очајања! Нека вас језа подухвата, кад погледате ту протегнуту паланку поред Лепенца! Сада вам се само по које разуздано арнаутско дериште кези, а пре 20 и више година пуцали су Арнаути на железницу кад год је туда пролазила. Качаничка клисура очарава путника својом природом. Она неје много стеновита, 3 доста је тумовита, · — право место за Хајдука. Одмах ми је изишао на поглед стара јуначина, Старина Новак, и баш као да га гледам, како са својом дружином лети од брда на брдо, захвата бусије и јуначки брани своју клисуру, И како намиче калпак на очи! Ако је јуначина и страшна погледа, зашста је имао бити рашта. Само прођи, Србине, туда, ако ти Старина Новак не изиђе на поглед са својим суморним лицем и калпаком на глави, ја Крив.......!

Чим се продужи даље од Качаника, већ клисура ишчезава, већ се излази полако и благо на висораван и поље Обицу' откуда потечу воде за Неродиику и Лепенац. Та блага постепеност ширења по гледа све се више шири у шири хоризонат, планине се размичу и удаљују, а влак је већ дојурио за трећи час у Феризовић, где се стичу коњски и колски путови,

' Обица се зове цело поље што се пружило од сели осина ка Качавигку.