Godišnjica Nikole Čupića

300 КРОЗ Босово

са запада из Призрена, пробијајући се мимо жупе Срецку и Сириниће, а други с истока од Гњилана. Свло је Феризовић на лепом положају, ту је железничка станица, Те ће због ове село имати будућности.

Одатле кад св даље пође пукло је Косово поље, којега такога, слободно се може рећи, нигде више нема у српским земљама. Заман ћете погледати жељним оком да видите језеро Сазлију и ту негде „Ћемер Ћуприју“.“

се ипак и данас познаје по небројеним локвама, у ма се до непрегледности блиста помало кишне или рне воде. Те локвице изгледају вам као звезде на ском своду. То је сада право земско звездано небо! гле се већ опажа и Ситница на левој страни (кад утује од Феризовића к Липљану), Која се вијуга равно Косово и спира српеку крв да је пречисти тИЗНИЧИ !

Радознало ћете, надам се, запитати, па где је то но блато Сазлија: Оно је негда било, као што натврди и његове песме; и оно је ваља да остатак кога језера, што је покривало тај део Жосова у памћено доба, па се полако оточило у солунски закад је Лепенац пробио качаничку клисуру.(%) А је у последње наше време нешто природним путеви, што су га мештани, нарочито мухаџири (исељеници раљевине Србије од 18735 године) отпочели лагано ати у Ситницу многим вадама, да би добили више 6 за обрађивање.

Више, дакле, нема блата Сазлије, сем имена и . Нема више онога страшнога блата и у њему трске

Од Јавора. побро, до Сазлије, До Сазаије на Кемер Ћуприје.

Вук. „Најстарије пјесме јуначке“.