Godišnjica Nikole Čupića

П

његова била кћи Стојана Чупића, онога кога певац Вишњић зове „Змајем од Ноћаја“: младић је у школи узео презиме деде свога, материна оца, те се је звао и потписивао Никола Чупић.

Кроза све своје школовање Чупић је био врло добар ученик, и врло мио друг. За то су га ђаци волели; за то су га наставници ценили.

По свршетку Војне Академије, Чупић је ушао у редовну војску. И ту је млади, школовани официр био свакад у свачем честит, вредан, и тачан.

Ова одлична душевна својства, удружена с прибављеним стручним знањима, крчила су младоме Чупићу пут за напредовање међу официрима, и увећавала му цену пред старешинама....

Кад је опазио да му се је здравље пореметило, Чупић је често путовао и у земље туђе, свуда тражећи лека тешкему недугу својему. И та путовања била су прилике у којима је виђао и познавао многе људе а, у исто време, и њега су виђали и познавали они који га дотле нису знали.

Добро учење у школама, похвално владање у служби, и одлично држање свуда и на сваком месту, кроз тридесет п четири године колико је свега Чупића грејало сунце — учинише толико да су Капетана Николу Чупића знали и волели другови, да су га ценили и уважавали старији, и да су се за њега могли пнтересовати неки и неки познаници који су се с њим случајно срели и познали у животу.

Толико је за живота његовога могао да порасте глас, и да се: рапчује име Чупићево у Отаџбини његовој, у народу његовом....

А данас, после двадесет пи пет година, откако кости Чупићеве црна земља покрива, за име се његово зна у свим крајевима српеким. У нашем на-