Godišnjica Nikole Čupića

“

ИП!

роду тешко се данас може наћи писмени човек коиј не би знао, и хвалом помињао име Николе Чупића.

За славу тога милога имена старају се људи од књиге и науке; пред њим се приклањају старци, а њим се соколи омладина евега народа нашега.

И ми смо се, поштована Господо, само за то данас сабрали: да укупном хвалом огласимо то мило, то заслужно име, дику рода српскога.

А рашта је све то' Шта је урадио тај човек да му име расте и онда, када се тело његово у пепео претвара; да се слава његова овако шири и с ону страну гроба !

Ех, Господо моја, Чупић се је за живота постарао да учини добро души народа свога; он се еетио да уради оно „чим је свашто моћи“, по речима славног песника Србијанке. Свето писмо, у дивној простоти свога говора, еоколећи људе на, добра дела, вели: „Ко чалу студене воде понуди жедну путнику, тај Богу узајима, а Бог евој дуг плаћа стотином за један“ !

Наш славни Чупић чашу животворне воде пружио је жедном народу својему, пружио му је знање, просвету која осветљава и загрејава а не сагорева: „Све моје имање, рекао је он на самрти, нека се употреби на издавање моралних и научних дела“!

И народ му његов, ето, сваке године увећава захвалност своју за добро које је од њега примио.

А колико је, за ових 20 година, моралних и научних дела пздано о трошку Николе Чупића; колико је светлости и радости разливено у срца ин умове српске, и колико је пута, и на колико места, поменуто и похваљено сјајно име Николино, чућемо сада када поштовани друг мој, члан благајник и деловођа Одбора, Г. Живојин П. Симић, по рачун-