Godišnjica Nikole Čupića

112 БУНА ПОПА ЂАКА У БАНАТУ

прешло из Баната и Срема у Србију, да се боре с браћом против Турака. Доситија пева своју лепу песму :

Устани, Србијо! Устани, Царице !

Глиша Трлајић такође се одушевљава на убојне звуке на својој родољубној лири. Сава Текелија шаље Наполеону 1. споменицу, у којој му предлаже оснивање велике илирске краљевине, која би била веран и блалодаран савезник Француској. У исто време издаје Текелија карту српеких земаља. Митрополит Стратимировић шаље руском цару Александру . меморандум о потреби оснивања јаке српске државе и о користима, које би Русија имала од једноверне и једноплемене јаке српске државе. Свуда у српству успренуше духови и најсангвиничније наде пробудише се, кад Срби добише од Турака градове на Сави и Дунаву, кад од Турака очистише земљу до Дрине и Тимока и потиснуше Турке до Јавора и Јастрепца. Ко би могао казати, какве су слике излазиле Србину пред уображење, кад се у 18506 години ерпско оружје удружило са руским на доњем Дунаву! Није чудо, ако су се у гдекојим главама почели ројити најпустоловнији планови.

У такве зажарене умове ваља да рачунамо и поменутога Попа Ђака из Крушице. Његово српско

по збеговима и од болештина (Фр. Ваничек: Зреста!-сезскаећеје Фет Минагогепхе, ПТ. део, стр. 472.) У ћесаревим ратовима са Французима од 1792 до 1801 измаршовало је из војничке границе пред непријатеља 102.000 момака, од којих 40 процената нису више видели свој завичај. У ћесаревом рату са Наполеоном у 1805 години дала је граница преко 80.000 момака, који су поднели главни терет у бојевима. (Ваничек у наведеном делу ТУ. стр. 1. и 108 до 104.) Кад се узме, да су тада са незнатним изузетком у војничкој граници Срби становали, онда се може проценити, колико су крви стали Србе ови ратови.