Godišnjica Nikole Čupića

БУНА ПОПА ЂАКА У БАНАТУ 11

чуство раздратало се код сјајних успеха Црнога Ђорђа и његових војвода. У његовој памети учинило се лако, да се с ослобођеном Србијом споји и Банаг; а можда му је фантазија ишла и даље. Примајући у свом селу усмене вести о неописаном јунаштву шумадинске браће, поп ак сањао је о томе, како би ти јунаци могли повратити стару ерпску славу, кад би с њима остала Србадија удружила своју снагу. Па видећи, шта израђује шумадински сељак, раја голих шака, биће поп Бак мислио, да ни у Банату нису потребни други људи за подизање народа, него онакви, какве српско село рађа, у толико пре, што су Банаћани, Срби из његове околине, били граничари, прекаљени у убојној ватри, који нису једанпут разбијали Француске противнике. ; Колико је наивности бпло у целом замишљају попа Ђака, види се најбоље отуда, што је устанак у свом селу хтео да покрене 1808. године. Та година била је у Србији саразмерно мирна. Топ није грмео, нити је пушка гроктала; Србија је оно кратко примирје хтела да употреби на даље припремање и на своје унутрашње уређење. И Аустрија није тада имала никеква рата, него је лечила ране које је задобила у ранијим ратовима са Француском, и спремала се свом снагом за нови рат, који је већ 1809. године почела са великим француским освајачем. Ово доба мира на све стране нашао је поп Ђак као згодно, да диже устанак у Крушици! Још више наивности показује он у начину, како мисли да тај устанак и започне. Изгледа, да он, осим саме Крушице и њене најближе околине, никаквих других веза није имао. Не може се веровати, да је он био у свези са каквим виђенијим људима у Србији. Ако србијанске поглавице п нису

годишњица Ху. 8