Godišnjica Nikole Čupića

118 БУНА ПОПА ЂАКА У БАНАТУ

овај пар на брашанчевску процесију у место обичне почасне чете изађе батаљун Бењовскова пука, две чете немачко-банатских“) граничара и једна дививија коњаника, који су на срећу били смештени„у околини. Ово као да је ипак малко раехладило у завереника вољу на буну, јер је потпун ред владао како при опходњи, тако и после ње. Али главне кривце — т. ј. у колико је то било можно — похваташе без сваке гунгуле и предадоше их власти.

После неколико недеља дана краљ Фрања и јуначки арцидука Карло походише Темишвар и јужну Мађарску; ово путовање као да је у првом реду било због неуспешног покушаја са буном.

У владиним круговима приписивали су с правом непријатељско расположење овдашњих Срба све већем утицају Русије. Поновљено су чињене опомене, да ваља мотрити на православно свештенство, које је и највише наклоњено да слуша онострана подбадања, као што то показује најновији догађај у банатском ђенералству (у Панчеву). Гласови о предстојећем покољу били су распрострти и другде, као на пр. у Земуну, и несрпско житељетво није било у малом страху! Тако је билон у Новом Саду. У овој вароши — према предању у једној фамилији — прво су за планове завереничке дознали од једне попадије, која је с једним Немцем грађанином живела у тесним сношајима, па бојећи се за живот свога милосника, молила га је свим на свету, да извесни дан проведе у Варадину, па тамо да и ноћи. Само иза градских бедема сигурна је, да јој милосник неће погинути.

%) Тако су звали панчевачки граничарски пук. Ђ. ИП.