Godišnjica Nikole Čupića

БУНА ПОПА ЂАКА У БАНАТУ 11

јални“ поданици туже се нарочито на жесток и несносан поступак жупанијских, епахинеких и општинских власти и труде се, да своје једноплеменике и једновернике побуне против овдашње провинцијалне управе.

Докле је реч била само о народним симпатијама, ове се нису ни уписивале у грех, али временом дознаде се и за друге, не тако безазлене планове, Кад су онострани Срби у 1807. години добили Београд у своје руке, прекиде се конац стрпљења сасвим; један део Срба у јужној Мађарској, а поименце више ислужених официра латлше се манита, посла; хтели су наиме, да своје сажитеље католике, који су им због бољег имовнога стања већ одавна, били трун у оку, било лепим, било ружним истисну из Баната и да тако под руским покровитељством образују засебну територију, српску војводину. Тога, ради ускоро у различним општинама у провинциЈалу склопише тајне одборе, који су међу собом били у свези само су вардали удобну прилику, да би могли остварити ову своју крваву намеру.

У Панчеву је требао да падне први удар; наиме 28 (16) маја 1807, приликом опходње на брашанчево, хтели су да нападну на неоружани народ и да га искасапе.

Али је божји промисао бдио над бедним Панчевцима; међу завереницима нашао се човек са човечнијим чуством, који је тамошњем граничарском пуковнику у три часа у очи тога дана открио план. Овај одмах извести бригаднога команданта, који без оклевања учини потребне наредбе. И тако би, да

%) Т. ј. они, који су били изван војничке границе. Провинцијалом се звала област у суседству војничке границе, која је била под жупанијском управом. Ба