Godišnjica Nikole Čupića

120 БУНА ПОПА ЂАКА У БАНАТУ

Јован Вилзбах, поручник белоцркванске стрељачке чете од својих 100 момака.

Целог пута њиховога владала је потпуна тишина, да је чудо било, нити се ишта сумњиво показало; тек кад су стигли близу села Крушице, угледаше свеће на много места и чуше смешане мушке гласове што није обећавало много добра. Али заповест је заповест! Малија, који је знао село, сиђе с кола испред села и сасвим сам оде тамо; али када виде, да су духови у становништву врло узбуђени, хтеде да се врати натраг; али не далеко од цркве опазише га бунтовници, задржаше та и одведоше у цркву, ту га позваше, да им се закуне на верност, а кад им то постојано одрече, дошавши међу тим тамо администратор парохије, Димитрије Ђорђевић, један од главних завереника, означи га као уходу и осуди га на емрт.

Но како су више њих од искупљених томе били противни, узеше му за онај пар само сабљу, коју речени поп припаса, па у смислу прокламације, метнувши на се петрахиљ, држећи у једној руци црквену заставу, у другој јеванђеље, заповеди Вилзбаху, кога су међу тим такође били ухватили, да га вози у околна села, у Јам, Брљиште, Мирковац, Ракаждију, Маковиште и др. куда је већ раније био послао бунтовна писма, да позове на устанак и влашке сељаке. Али ови му у опште нису веровали, па ако их јеод чести и силом вукао из кућа, нико није хтео да пристане уз жестоког ађитатора.

Сад уједанпут паде копрена с очију фанатизованога попа; његовој коловођанској улози би крај. и због грешна посла обузе га дрхтавица; зато пусти и Вилзбаха, да слободно иде кући, а ону шуми баци од себе заставу, сабљу, вњигу и гледаше да