Godišnjica Nikole Čupića

БУНА ПОПА ЂАКА У БАНАТУ 121

утекне у Србију, својим заштитницима; али у селу Ребенбергу ухватише га.

Чим се бунтовничка гомила удаљила од крушичке цркве, један његов познаник ослободи Малију, који странпутицом дође у Белу Цркву и јави потпуковнику, шта је било. Овај нареди 13 (1) јунија у 2 часа ноћу узбуну. Кад се војници искупише, намести једну полу поред католичанске цркве, а остале пошље у шумицу Сухају, коју су устаници изабрали као зборно место.

Код Рама је стајао Добриланц са јаком српском четом, која је само чекала на уговорени знак, па да пређе преко Дунава. Али да би се то предупредило, чим се завера открила, такође умешани Маријан Јовановић, пенсионовани натпоручник, одјури на коњу у Стару Паланку и оданде у Србију, одакле се више ни вратио није.

Јовзефу Шмицу, белоцркванском грађанину и команданту стрељачке чете, одушевљену патриоти и човеку необично храбру, који је са својим људима стајао поред немачке цркве, досади се дуго чекање и он се упути правце у Крушицу. Касније пође за њим и Мајор Голубовић с одељењем граничара.

Чим тамо стигоше, заповеди капетан Шмиц, да се на очи искупљеним бунтовницима напуне пушке, па еве позва, да положе оружје, јер ће иначе заповедити да се пуца. Ово поможе! — На то мајор прозва имена свију старешина кућних у селу, па који нису онде били, њихове укућанине отправити у Белу Цркву и тамо их затвори у кући ковача Лоренца, преко пута од општинске куће, која се баш тада оправљала. Међу тим дотераше главне коловође и од других страна.