Godišnjica Nikole Čupića

129 БУНА ПОПА ЂАКА У БАПАТУ

Докле се ово збпвало, белоцркванско немачко становништво, а нарочито жене п деца, налажаху се у највећој узоуђености и страху и велики део од њих склони се у католичанску цркву, да у свом очајању у побожној молитви ишту божје окриље и спаса, где их је благи арципоп Секорш према свом душепастирском знању тешио и храбрио, што је и имало очевидна умирујућа резултата.

Геринт, штапски аудитор из Темишвара, који се таман тада налажаше у Белој Цркви, одмах искупи ратни суд.

Први, кога су извели пред суд, беше Димитрије Ђорђевић, фанатични капелан крушички, и из његовога подробнога казивања изађе да је прави виновник и подбадач у овом манитом устаничком покушају био побегли капетан Јовановић. Али и за једног поручника влашко-илирског пука, Шкрибећа, који је и сам тамо седео међу члановима пстражнога суда, изађе да је био један од коловођа завереничких, зато га и уклонише одмах са приседничке столице и ставише га под сигурну стражу. У даљем току истраге дознаше имена осталих учесника, али и узрок буни, који је био отворено велеиздајство. У смислу поступка прекога суда требало је реченога крушичкога попа 14 (2) јунија у 6 часова у вече стрељати, али његов епископ, Петар Јовановић Видак, кога су службено известили о смртној пресуди и од њега искали свештениково рашчињавање, нареди да му га доведу у Вршац, а онда намерно отпутова; а пошто према грчко-источним правилима нико га други није могао лишити свештеничкога чина, то се на 'Борђевићу тада није могла извршити пресуда.