Godišnjica Nikole Čupića

ПРИЛОЗИ КО ИСТОРИЈИ КЊИЖЕВНОСТИ 127

Стеван је и у доцнијем свом животу све своје слободно време проводио у читању и писању. Не зна се баш кад, али извесно после 1515. год., преселио се у Чачак, и ту је, као трговац, у својој 68. години, 1541. умро оставивши иза себе -сина Николу, потоњега Николу Стефановића “), трг. у Београду, и, према тадањим приликама, и велику библиотеку. Књиге еу биле, као што је већ наглашено, штампане и писане. Велика, доцнија родбина развукла је библиотеку нешто сеобом, нешто, иначе, немарношћу, толико, да се, по казивању, од толико књига, налази сада у рукама Стеванове унуке Милеве 5. Авакумовићке, само ово неколико одломака.

_ Шта је п колико је од овога Стеванова рука писала не може се тачно потврдити, тек судећи и по тодинама живота Стеванова; по његову занимању, а нарочито по рукопису (молитва: „идгши на гдна или на пата или на сада, или Шсказани громовника на сада) који је Стеванова рука писала“) излази да је, без мало, све Стеван писао. Колико се да познати што није Стеван писао, споменућу редом.

Тако исто не може се тачно одредити ни место где је, ни време кад је Стеван писао. — И Бело Поље“) и Дечани била су важна и подесна места за писање, али се у овим остацима налази бележака и из Белога Поља и из Чачка.

2) Никола Стефановић доста је поклањао пажње и љубави своме отачаству, а нарочито ман. Дечану. (в. Путопис дела праве Старе Србије“ од М. С. Милојевића.

8) У овој молитви стоји име Стефан место, у других, «шмрекљ“.

+) Преко Белога су Поља и у средњему веку водили многи путови нашу трговину. Тако је исто и сада,

Види Е. Јиречека: Напдејагаззе.....