Godišnjica Nikole Čupića

венафи у скопљу

менат, те би према томе пизлазпло да су еснафи издавали калфама и мајсторима писма, којима им се тврди карактер у еснафу; али таких писмених доввола сада не издају еснафи, нити памте стари људи од 80 година да је тога било; једино се може нагађати по самом значењу тестира; Знају људи само да је вођен протокол у еснафу, и да су у њему записивани они који су постајали мајстори и сва она деца рођена и нерођена за коју је плаћен тестир. Па и тих протокола нема сада, али се је сачувао један у папуџијском еснафу, који и данас постоји.

Терзијски еснаф држао је последњи тестир пре 28 година, око 1866 године, у манастиру Светом Аранђелу више села Кучевиста. Тада је био Ћаја тервијски Хаџи-Алија Демирџија, а устабаша Богоје Тетовац. До тога се времена још задржао и баш Каја, неки Шабан-ефендија тескереџија.

Да ли се је у старије доба издавао какав докуменат у значењу тестира, као што се саду краљевини по „еснафској уредби“ чини, то је тек питање истраживања; а веома би интересантно било кад би се такав докуменат нашао. Може се мислити из многих прилика да је таких писмених дозвола, било у старије доба и за прво време Турака, али се је доцније у првој половини ХУГ века, кад је пећска патријаршија пала у немилост код Турака, много изменило иу друштвеном животу Срба. Тада су, по свој прилици, место Срба старешина у еснафу и уведени ћаје Турци, да буду као нека полицијска власт у еснафима и да одржавају ред у грађанству.

т, Слава еснафска

Сваки еснаф који је састављен из Срба има и своју еснафску славу. На десет дана пред славу ГОДИШЊИЦА Ху 16