Godišnjica Nikole Čupića

4 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Турци такој радњи Кнеза Милоша нису сметали, и ако им она није свакад била мила.

Београдска Црква, она што је била на месту садашње велике цркве, не зна се кад је зидана. Историк Јован Рајић“ пише: да су Турци, заузевши (2. септембра 1739) Београд, великолепну резиденцију Српске Митрополије срушили до основа, а цркву, и ако нису до темеља порушили, опленили су је, и сводове јој оборили.

Доцније су Београђани добили од Турака допуштење да цркви својој могу начинити нове сводове, али ти сводови ни пошто да не буду високи ! Ти нови црквени сводови, једно што су грађени на. брзу руку, а друго што према великој црквеној ширини нису смели бити високи колико би требало, нису били поуздани. Општина београдска, бојећи се да се не провале, стегне их гвозденим кукама један пут, па стегне и други пут; али, после тога, почну попуштати сами зидови, особито они у западном делу цркве, па се још и на самом своду покажу пукотине За то, године 1536, буде дозван зидарски мајстор: да прегледа целу црквену зграду, и да каже: како би се могла оправити '

Мајстор дође, промотри целу цркву и изјави: да је већи део зграде здрав, а да се онај слабији може оправити.

Тада се с њим подвеже уговор: да нов зид изпда, нов свод да сведе у оној попустилој поли цркве и, поред тога да, са свим изнова, подигне тороњ за 17.000 Форината сребра.

Али кад мајстор, по том уговору, почне рушити западни део цркве, опази се да се пукотине:

' Рајић, књига ТУ, глава ХГ, 5 12.