Godišnjica Nikole Čupića

10 Е 5 ИЗ МОЈИХ УСПОМЕНА су у једној судови: Апелациони и Касациони, а у другој је Учитељска Школа.

На север од Цркве, онамо ка Калемегдану, било је нешто чистога поља, са неколико гробних плоча,' од којих се неке познају и данас.

Кнез Милош нареди (биће 1815 и 1516 године) те народ из нахије београдске одсече и свезе дрвену грађу, а он погоди мајсторе, те подигну ону на два боја кућу, што се и данас види у семинариској авлији. Та је кућа била још дужа онамо ка Калемегдану, па је пресечена и скраћена кад је, 1847 и 1848, зидана зграда за семинарију.

Та је кућа грађена за Народну Канцеларију, у којој су заседавали они Народни Кнезови који су се, по уговору са Марашли-Али-Пашом 1815, морали налазити у Београду ради оних народских послова у којима се и учешће београдекога везира трпети морало. Скуп тих 12 кнезова (од сваке ондашње нахије по један) звао се Народна Канцеларија, Народни Суд, а некад се просто говорило: Народни Кнезови.

Доцније је, у тој кући, неко време био ЉМагистрат Нахије Београдске, кад му је председник боло знаменити Вук Ст. Караџић.

Од године 1831, у њој је седео и, бој сеу њој п преминуо (11. јуна, 1583), Београдски Митрополит Мелентије Павловић, који је на престо дошао после Митрополита Антима, а оставио га је Митрополиту Петру.

Од године 1833 до 1549 у тој је кући становао Митрополит Петар, а од његова пресељења

' Причали су ми да је ту укопан и војвода Петар Молер, кога су Турци уморили на крају априла 18516, у београдском граду.