Godišnjica Nikole Čupića

ПРЕТХОДНА ОБАВЕШТЕЊА 11

у данашњу Митрополију, у њој свакад седи Ректор Београдске Семинарије.

Јужни део старе Митрополије, испод цркве, Кнез Милош је порушио, па ту подигао зграду на два боја, са великим бројем соба, од којих су неке биле украшене врло лепом дрвеном резбом.

То се звало Господарски Конак, у Београду.

У том конаку одседао је Кнез Милош за прве владе своје, кад год је долазио у Београд.

У кнежеву одсуству, у том је конаку боравио кнежев брат Господар Јеврем, пили Кнегиња Љубица с беговима Миланом и Михаилом, докле за њу није начињен нарочити конак, преко пута, онај у ком су данас Апелација и Касација.

Кад од кнежева рода није никога било у Београду, онда се је ипак у конаку налазио који од кнежевих чиновника. И тај се обично звао Управитељ Господарскога Конака, пли, по турском обичају Већиларч.

Кнез Милош је, 15 маја 1828 године, писао из Крагујевца у Београд „свом консулу Алекси Симићу, и послао му туру (Турски грб): да је прикује на Конак са сокака, где је прилично место, и да је покрије тенећком да не кисне,“

У том београдском конаку Кнез Милош је, године 18939, јуна 1, дао оставку на корист старијега сина свога Кнеза Милана, и отишао из Србије у Влашку, на своја добра. ...

По одласку Кнеза Михаила из Србије 1842, у том су конаку на горњем боју, биле смештене две учионице богословске (за разреде трећи и четврти), а на доњем боју била је Државна Штампарија.