Godišnjica Nikole Čupića

32 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

После тога, пружи руку на једнога малешнога ђака, пи упита како се зове:

–— Илија Стокић ! одговори ђак.

— Какво је то презиме од стоке; Одмах да нађеш друго које презиме! И он се, од тога часа по свом деди Ранисаву прозва Ранисав љевић а пише се и данас Хранисављевић.

да тим упита за презиме неког Јанка из Црне Баре.

— ОВИ одговори Јанко.

— Ене сад! Што ће теби такво презиме" Одмах то да промениш. И Јанко се од тога часа прозва Лазаревић.

Пошто то сврши, диже се п оде, а Ћира нама. после, каже:

— Видите, децо! У Господина' нема шале, него прионпте те учите добро !

На пспиту првога течаја професор Словенске Граматике Теодосије Мраовић зададе ми из божитње стихире ово: Ангели пјеније, небеса звезду, волсви дари, пастирије чудо, земља вертеп, пустиња јасли, — ми же матер дјеву; да све именице у тој песми, сваку по свом роду, мењам кроз свих седам падежа п у оба броја.

— Хоће ли он-то моћи; упита Митрополит, који је преседавао на исту.

— Може, може! одговори са свим поуздано Мраовић.

И одиста ја некако све именице промених у свих седам падежа, у оба броја, без погрешке.

Е Митрополит: а његови придворни, и други који су му ближи, обично зову Господин, без икаквих других титула.