Godišnjica Nikole Čupića
32 из СВОЈИХ УСПОМЕНА
После тога, пружи руку на једнога малешнога ђака, пи упита како се зове:
–— Илија Стокић ! одговори ђак.
— Какво је то презиме од стоке; Одмах да нађеш друго које презиме! И он се, од тога часа по свом деди Ранисаву прозва Ранисав љевић а пише се и данас Хранисављевић.
да тим упита за презиме неког Јанка из Црне Баре.
— ОВИ одговори Јанко.
— Ене сад! Што ће теби такво презиме" Одмах то да промениш. И Јанко се од тога часа прозва Лазаревић.
Пошто то сврши, диже се п оде, а Ћира нама. после, каже:
— Видите, децо! У Господина' нема шале, него прионпте те учите добро !
На пспиту првога течаја професор Словенске Граматике Теодосије Мраовић зададе ми из божитње стихире ово: Ангели пјеније, небеса звезду, волсви дари, пастирије чудо, земља вертеп, пустиња јасли, — ми же матер дјеву; да све именице у тој песми, сваку по свом роду, мењам кроз свих седам падежа п у оба броја.
— Хоће ли он-то моћи; упита Митрополит, који је преседавао на исту.
— Може, може! одговори са свим поуздано Мраовић.
И одиста ја некако све именице промених у свих седам падежа, у оба броја, без погрешке.
Е Митрополит: а његови придворни, и други који су му ближи, обично зову Господин, без икаквих других титула.