Godišnjica Nikole Čupića

о ар

ИЗ СВОЈИХ УСПОМЕНА

Он је предавао: Богословију Пастирску, Богословију Моралну, и Догматику, Литургику, Катихетику и, некад, Тумачење Јеванђеља.

Ђерасим је био повисока раста, сув, црнпураст и богињав у лицу. Као наставник, није сијао великом науком, а као човек био је тих, миран и доброћудан. Готово уза сваку трећу или четврту реч пмао је навику говорити: већер, већер. ( тога су га несташни ђаци били прозвали /осподин Већер !

Године 1554 'Ђерасим је посвећен за јепископа Тимочке јепархије и, као такав, преминуо је у Нетотину 11 јула 13865.

„Јевђеније Симеоновић, рођен у Белој Цркви, у Банату, 6 јануара 1815; школовао се у месту свога рођења, у Карловцима, п у Пешти, а Богословију је учио у Вршцу. И он је био Текелин питомац. У Србију је прешао 1539, а закалуђерио се на Митров дан 1541.

Јевђеније је предавао: Реторику, Педагогику, Методику, Херменевтику, п Црквено Певање и Правило. Певање је знао изврсно, и својски је настајавао да га и ученици му тачно науче. Он би некад по читава два сата кршио 120 ђака, упућујући их како да певају само ове три речи: И велију милост, п није знао уморити се докле год ученици не би свикли како треба гибати гласом да песма изиде хармониска, лепа, правилна.

Симеоновић је после Ђерасима, 26 септембра 1865, постао неготински владика, а преминуо је 24 априла 1550 у Неготину.

Он је бпо висока раста, снажна тела, лица лепа, али свакад веома озбиљна. У оделу је био необично чист, а у животу за причу уредан. Могла би се на-