Godišnjica Nikole Čupića

10

Митрополитов гњев

Бурна година 1948 мене је застала у трећем разреду Богословије.

Предавања су се већ тада држала у оним собама што су у авлији данашње семинарије. Митрополит Петар пак још је седео у оној старој ДВОкатној кући, у семинаријској авлији, где сад борави Ректор семинарије. На тај начин прозори су наших ондашњих учионица гледали правце у прозоре митрополитових соба.

После догађаја у Паризу те године, врло брзо допре чак и до нас ђака некакав дух слободе! Ми смо се састајали са ђацима лицејистима, који су били много слободоумнији од нас. К нама су долазили онда на гласу лицејисти: Јеврем Грујић, Петар Протић-Сокољанин, и говорили нам о слободи најлешше речи. Једном бејаше дошао међу нас и неки Јанићије Костић, лицејиста, родом из Свилајинца, који је доцније отишао у Русију па је, бој се, онамо и умрђо. Овај младић, у великом одушевљењу за слободу у мишљењу, бејаше рекао: да ни Бога нема! За нас је то било врло много. Сви скочисмо Бога да бранимо, а човека чак и да бијемо ! И како је нас било много, а он сам, ко зна шта