Godišnjica Nikole Čupića

МИТРОПОЛИТОВ ГЊЕВ у 49

Ја нисам знао да се сваки тај стих понавља, него одмах, иза првога стиха, почех други:

Избави мја от клевети человецческија... али ме већ на тој речи неко звизну дланом по глави, и чу се глас Митрополитов :

— Не знаш ко гуди, не знаш ко игра, не знаш

како се то пева: па шта знаш, зликовче један 2 ! ; Мој старији другар и професор Ђерасим прихватише и моју црну песму, те се тако сврши та јутрења, не било је!.. Митрополит, и не сачекавши свршетка јутрење, оде у друге своје собе, те тако му и не целивасмо руке...

Од тога доба ја сам само на испитима излазио пред Митрополита Петра и, срећом мојом, он се увек показивао задовољан мојим одговорима. Некад је, чини ми се, навлаш запиткивао мене дуже него друге, ваљда да више покаже свога задовољства. При евем том ја сам гледао, колико је тод стајало до мене, да сам подаље од сваке пажње и милоште Његовога Високопреосвештенетва !....

фр

ГОДИШЊИЦА ХУ. |