Godišnjica Nikole Čupića

14

Ђаци, другови моји

Ђаци, који су се у јесен 1546, заједно са мном, уписали у први разред Богословије, били су родом из разних крајева Србије: њих је било из Шумадије, из Крајине, из Сврљига, из Купе, из Рујна, из Рогачице, из Мачве, Тамнаве, и из нахије ваљевске; а једнога друга имали смо из Васојевића, из Ђурђевих Стубова (младога калуђера Никодима).

Долазећи из тако разних места, младићи су ти доносили и различито одело. п разну школску спрему, и разлике, веће или мање, у самом свом говору.

Доцније, мало по мале, тих је разлика у оделу нестајало тако да су, у последњој години школовања, сви носили једнако одело, барем по кроју: антерије, ћурћета, и џубета. Онда још ни један ђак у Богословији није носио капута. На глави су сви имали или фесове, или неке праве качкете. А шешир је за онда био капа ретка у свему Београду.

Школска епрема у тих ђака повећавала се је, наравно, у неједнакој мери; а разлика у говору нестајало је, мало по мало, осем акцената који се обично најупорније држе.