Godišnjica Nikole Čupića

сл

ЂАЦИ ДРУГОВИ МОЈИ

Без ширега обавештења о својој отаџбини ио својем народу, ми смо, особито у почетку, били врло тесногтруди п искључиви. Ватрено смо бранили сваки свој узани завичај и његове особине, одбацујући и чак исмејавајући све што се разликовало од онога у чем смо се који родили и одрасли. И данас се чудим, кад се год сетим, колико смо издангубили препирући се о том које је боље: ликд или лика! Прво су бранили Јадрани и Тамнавци, а друго ми Шумадинци.

Танасије Поповић из Кожетина, који се покривао једном шареницом поњавом, вељаше да је, кад се у ту шареницу увије, прави гујућ. М реч гујић изговарао је врло оштрим акцентом на ић. За то су га другови прозвали Танасије 1ујић!

Живко Илић, младић врло веселе нарави, имао је више надимака. Најчешће емо га звали: Живко Паралажа, п гКивко Апљауз! Право презиме било му је остало само за каталог и за професоре.

Ђорђе Поповић из Пожаревља, који је, говорећи шиштао, прозван је Ђорђе 1Гусак.'

Неке гломазније Ужичане другови су звали: Ерцопулаћи.

Стеван Маленовић из Јагодине, умео је угодити да чита п пева како читају и певају други. Казао сам колико смо се сви смејали кад он викне певати величаније онако како га пева Прота Вујић.

У науци најбоље су напредовали ови моји друтови: Мијаило Поповић из Колара, поменути Стеван Маленовић; Браћа Ђерасимовићи пз Венчана, Милош Коларовић из Остружнице, Танасије Поповић

1 Овај Ђорђе знао је добро влашки језик. јер је однекуда живео чак у Карабогданској, и помажући се влашким преводом, разумевао је најтежа места у Словенској Библији.