Godišnjica Nikole Čupića
15
Јутрења молитва
Од свих наредаба у оној уредби за живљење у новој Семинарији ђацима бејаше најтежа она која, је заповедала да се устаје онако рано: лети у 4, а зими у 20 сата из јутра.
Као што је помињано, будионик је звонио јутром у 4 (или 0) сата на устајање. Пола сата, остављало се ђацима да се обуку, умију, и да се сви приберу на заједничку молитву.
Пошто би се сви скупили, један од најстаријих ђака, који добро чита, и има јасан глас, говорио би напред реч по реч, а остали ђаци понављали би за њим молитву :
Бо имја оца, и сина, и свјатаго духа, амињ !
От сна востав, благодарју тја "од Боже наш, и тако редом до краја.
Кад се молитва сврши, онда се прозове каталог, те се забележе имена, оних ђака који нису дошли на молитву, да им се у по дне одрече ручак.
У почетку на ту молитву долазио је и по један професор - калуђер, а доцније, мало по мало, то се изобичајило, и није долазио ни један од наставника, него су сав надзор водили сами ђаци, разредни цензори.
годишњица Ху. 5