Godišnjica Nikole Čupića

66 из СВОЈИХ УСПОМЕНА

Како је будионик звонио на буђење баш у оно време кад је најслађе спавати, то се та молитва вршила врло рогобатно. Од стотине ђака неко јутро их дође једва половина: па и од тих што дођу неки спавају и хрбчу на скамијама, неки жмурећи нешто авоље језиком, место разговетних молитвених речи, а тек неколико њих буде сасвим будних.

Таман после те молитве и каталога, звонило би звоно на јутрењу у цркви, и ђаци би оданде два и два ишли у цркву.

Митрополит Петар је упорно настајавао да се та молитва врши, те да се ње ради младићи навикну рано устајати. Он је више пута опомињао професоре-духовнике да својим примером ученике подстичу на рано и тачно устајање, али, види се, и духовницима је био „санак слађи од меда,“ те тако примера или није било никад, или се јављао врло ретко.

Једно јутро, баш кад бејаше мени ред да читам заједничку молитву, и да прозовем каталог, будионик, у своје време, зазвони да ђаке разбуди, али мало њих пробуди. И које пробуди, не раздрема их, него им само разби сан и озловољи их и према молитви, и према целој уредби семинариској. Тако санани и зловољни ми емо, посрћући, лагано гегали у собу за молитву. |

Носећи у руци молитвену књижицу и каталог, ја којекако догобељах до степеница које из ходника доњега боја воде у ходник боја горњега. Свећа, која осветљаваше те степенице, висила је о зиду с десне стране, а тада, осим ње, долажаше нека светлост и с леве стране. Млитаво корачајући уза степенице, ја се не могох ни толико потрудити да разберем: каква је то нова светлост; него већ кад стигох под.