Godišnjica Nikole Čupića

" Шабад

Дан у који ја и Гојко уђосмо у Шабац бејаше петак, када је пазар у том месту. Света, са, села бејаше врло много, а ја се највише зачудих мноштву коњских кола на шабачкој пијаци, која, управо, и није пијаца него улица кроз варош.

Куће шабачке онда беху већином дашчаре с високим босанским крововима; улице не беху калдрмисане, него с једне и друге стране беху проведени неби олуци од дасака, Буда је тевла вода и друга течност кад је има.

Шабачки владика онда бејаше Јанићије Нешковић, познаник оца мог, који је и мене лично знао. Јавивши се њему, нађох у његову конаку Косту Јанковића Грка, који је две године пре мене свршио школу, и већ у владике био неки мали писар. Коста ми се овде показа са свим пријатељски. Он ми нађе и погоди човека, који ће ме одвести до Богатића, где је срески начелник. За то време ја се јавих окружном начелнику Јовану Вучковићу, који ме лепо прими, и даде ми пнемо за начелника Мачванскога, да му сам однесем. У писму се препоручивало да настане у Лешничке Општине: да плату учитељу повиси на 100 талира.

„Док сам се ја бавио у начелству, Коста је нашао неког Рему, сељака из Богатића, и погодно га да ме одвељ у Богатић, где је канцеларија