Godišnjica Nikole Čupića

312 КА ИСТОРИЈИ ГРАДА ВРАЊА

Западни ланац — Карадаг, сече Морава, силазећи из гиланске нахије у Врањ. поморавље; источни пак, — Рујан сече, донекле само, (јер је вис Старац између Пчиње и Шајинске реке) Сејачка и Кленићска река и тако даље.

Таква је разита разграна учинила, да је врањсва околина раскрсница и путова у средњем веку била. Два светска пута укрштавала су се и у врањ. околини. Пут из Ђенове и Млетака, који је у средњем веку ударао преко нашега Приморја и Косова, силазво је на врањску околину и одатле, пут истока, у Цариград и обратно.) Други светски пут преко Београда, или Браничева и Ниша, ударао је, такође, ва врањ. околину и одатле, пут југа, на Солун и обратно. А путови из ближих предела, низали су се преко врањ. околине као мрежа. Као што сам још у 1 тачци, у примедби, изложио, пут из Приштине ишао је у врањ. околину у некодико праваца. Један од напоменутих праваца кретао је се на дан. Прешево ин одатле преко ЉБилаче и Рујана, силазио је у ЦИчињу и ишао даље у Ћустендил, и даље на исток и југ. Много живљи од овога, био је пут који је из Приштине силазио на Дончуљ, низ Мораву, ца ншао или на Љласину и даље, или, на ПИчињу, Криву Реку, Овче Поље и даље на југ.

Цут који је из Врања полазио, звани Љустендилески ударао је на дан. Бању (свакако и преко ћаталенца) па изнад села Првонека, држећи се десине косе првонечких, корбевачких и сливничких

мећ нашим се наученам људима треба веома чуднти. Пишу људни оиширне студије о местима 0 којима вемају ни тодико знања, ке лшко имају најудаљенији јевропљани (Енглези). За то ве ћу имена ни нсправљатн, већ ћу их само правилно џисати.

5 Јиречека. Напуеигаззе,. .....