Godišnjica Nikole Čupića

4008 ТО МИА

Крстоноше крста носе, Господе, помилуј ! Крста носе, Бога моле, Господе, помилуј !

Од две гиџе — чабар вина, Господе, помилуј! Од два снопа — товар жита, Господе, помилуј ! Три казана — свака шљива, Господе, помилуј !'

Са значењем још јасније провидним долази та реч и у Панчићевом спису Копаоник и његово подгорје, где се у говору о виноградима жупским наводи ово: „У Ботуњу ће вам се показати гиџе „које је посадио сам цар Лазар; за вино од тих „гиџа ће вам се причати како не може да преври, „већ остаје свакад слатко“. Знатно је да оба та примера припадају једноме истом крају Србије Округу Крушевачком. Као што је познато, Округ је Крушевачки у ономе источно-ерпском дијалекту који почиње од Ресаве и Левча, па кроз -Крушевачки Округ иде на Косово п у долину Лаба и Ситнице.

И у Речнику који је уз Ењигу И. С. Јастребова „Обвчан и пћени турецкихљ Сербовђ. С-Петербургђ 1886, налази се гиџа — гижа у истом значењу које се и из горњих примера изводи: коренђ винограднои ложн.

По мојој молби распитивао је о познатости и раширености речи гиџа г. М. Б. Милићевић, и саопштио ми је да се у његовом селу Рипњу (јужно од Београда, у Шумадији) зна и за гиџу и за чокот и да обе речи значе једно. По том ми је јавио да се у старим границама Србије, међу Моравом и Тимоком, највише говори гиџа, а ређе чокот или крља; од Мораве пак на запад ка Дрини, свуда

' М. Ђ. Милићевић, Годишњица Н. Чупића, Г, 154.

2 Др. Ј. Панчић, Из природе. Српска Књижевна Задруга, 13, стр. 58.